У  Општини Беране јутрос је одржана комеморативна сједница поводом смрти Слободанке Ивановић, директорице беранског Центра за културу. Комеморативној сједници су присуствовали чланови породице, колеге, пријатељи и многобројна родбина.

Комеморативну сједницу отворио је предсједник Скупштине општине Беране, Новица Обрадовић, који је упутио ријечи искреног саучешћа ожалошћеној породици Слободанке Ивановић.

О њој и њеним дјелима говорио је предсједник Општине Беране Вуко Тодоровић ,,Ожалошћена породицо, поштовани пријатељи.

Ријеч којом треба да се опростим од Слободанке Ивановић, узимам испуњен личним, искреним и дубоким болом, јер Слободанка није била само мој блиски сарадник, била је и мој друг и пријатељ.

Знам да у осјећањима која ме, до дна душе, прожимају од сазнања да нас је  Слоба напустила, нијесам  изузетак и да и ви са мном под теретом истине да се упокојила жена –човјек, и чији одлазак на вјечни починак,  доживљавамо као нестанак драге особе и многоструко осиромашење.

Слободанка је своје име и углед стварала подржавајући у свему добром и часном наслеђе својих предака, те ћу подсјећања ради, рећи, да је рођена 06. Фебруара 1959. године,  од оца Душана и мајке Десанке, породици која је у свему имала одлике угледне и честите породице, у којој је стекла животни наук: да ради поштено и од таквог рада живи, да ни пред ким и ни пред чим, нема разлога да поглед обара и да не учини ништа што би је на то приморало.

Завршила је основну школу и Гимназију „Панто Малишић“ у Беранама. Студирала је у Београду и Сарајеву. Дипломирала је на Факултету политичких наука у Сарајеву.

Радила је као секретрарка Средње техничке школе у Призрену, а од 2005. године била је управница библиотеке – библиотекарка у НБ „Др Радован Лалић“. Од 2014. године била је директорица ЈУ Центар за културу Беране.

Достигла је и звање вишег библиотекара и највише је вољела библиотеку, као храм књиге. Стога су у оквиру издавачке дјелатности Центра за културу, током њеног мандата своја реиздања доживјела и капитална културно историјска дјела попут „Мемоари војводе Гавра Вуковића“ и књиге „Племе Васојевићи“ Радослава Јагоша Вешовића као и „Био-библиографија“ академика Милисава Лутовца. Поред ових, објављени су и многи  други рукописи а за штампу је приредила и Његошев „Горски вијенац“ са преводом на француски језик који је урадила Дивна Вековић,  предговор за овај рукопис написала је управо Слободанка Ивановић, а за коју је јуче добила награду од Културног центра Котор. Писала је и објављивала поезију, скромно и тихо како је све и чинила. Наставила је са објављивањем часописа за научна књижевна и друштвена питања „Токови“.

Активирала је рад аматерског позоришта у Беранама, а представа „Идемо у лов“ по тексту Жоржа Фејдоа, у адаптацији и режији Горана Бјелановића, освојила је прву награду на Фестивалу драмских аматера у Бијелом Пољу 2016.године. Са овом представом, аматерско позориште беранског Центра за културу, више пута је гостовало у земљи и региону. Поред ове, и бројне друге позоришне представе за дјецу и одрасле су уврштене на репертоар беранског Центра за културу током година њеног мандата.

Током пандемије, због немогућности одржавања програма, озбиљно се посветила реконструкцији и уређењу зграде Центра за културу, а и НВ“Др Радован Лалић“ је реновирана , модерно опремљена и обогаћена новим насловима.

Своју стваралачку и животну енергију посвећивала је установи на чијем је челу била у пуној мјери и несебично.

За шест деценија Слобиног  живота, много чега је протекло, много чега у неповрат отишло, много чега новог, на животну сцену ступило, мијењале  се околности друштвене, мијењала се морална начела и мјерила људскости, мијењали се људи и идејно и карактерно, али Слобу  можемо наћи једино међу онима који су то доба проживјели стоички, радом га осмислили и обогатили, и дјелима својим на опште добро учињеним, печат трајан му ударили.

Уважена породицо, ми смо свјесни вашег губитка и нећемо улазити у дубину вашег бола. Слоба је испунила свој животни круг и одлази на вјечни починак.

Нека почива у миру, а вама нека Бог да здравље и напредак.

Хвала ти на свему, драга Слободанка.

Нека ти је вјечна слава и спомен !“, казао је предсједник Тодоровић.